Nekadašnji
lovci na ljudske glave u Papua Novoj Gvineji u području Sepik reke su ga
dalekih šezdesetih godina zvali „Masta Pukpuk“ što je engleski sleng naziv za
„Gospodar Krokodila“. Njegovo pravo ime je Sava Maksić i on je kao
profesionalni lovac na krokodile ubio ih oko 10.000 u Australiji i Papua Novoj
Gvineji...
Sava
Maksić, verovatno najveći lovac na krokodile, rođen je 1937. godine u Kovilju.
Kao osnovac, čim bi završio sve poslove i dobio odobrenje roditelja, jurio je u
Novi Sad da gleda filmove o Tarzanu i često kasnio na poslednji prevoz.
Hodajući kući od Novog Sada, po vedrim noćima je maštao samo o jednom - da bude
lovac na krokodile.
Dečački
san nije mogao da ostvari pored Dunava pa je upotrazi za avanturom pobegao iz
Jugoslavije 1957. i kao emigrant peko Evrope stigao u Australiju gde se
oženio australijankom Lindom i sa njom dobio četiri ćerke.
Tamo
je postao profesionalni lovac u divljini Australije. Potom je unajmljen
da lovi krokodile u Papua Novoj Gvineji, na Sepik reci, otkupljuje kožu
od domorodaca i vodi hotel u Angoramu.
Bio
je opčinjen jedinstvenim umetničkim rukotvorinama domorodaca tog kraja i postao
je najveći poznavalac i izvoznik te umetnosti u Australiju, Evropu i Ameriku.
Maksić
je pet godina živeo na Sepik reci tokom kojih je stalno plovio obilazeći
skrovita mesta i nepoznata plemena. Sprijateljio se lokalnim stanovništvom koji
su mu puno verovali i otkrili plemenske legende i tajne koje su stajale iza
njihove umetnosti. Dugi razgovori sa njima su upoznali Maksića sa njihovom
kulturom i mitologijom što je samo nekoliko stranaca imalo priliku.
Odlazi
za Ameriku gde u Njujorku na Menhetnu otvara galeriju primitivne umetnosti.
U
saradnji sa Pol Meskilom, američkim novinarom, je priče skupeljen i doživljene
na Sepik reci stavio na papir i objavio knjigu „Primitivna umetnost Nove
Gvineje iz basena Sepik reke“.
Zatim
otvara i turističku agenciju da bi Amerikance, željne avanture, vodio u džunglu
Papua Nove Gvineje...
Ali
tu avantura ne prestaje...
Ova
knjiga je priča o njegovom životu....
